Dvorište

reci sta si? ozenjen?-namrsti se- to?

Nasmeje se.
-Naravno da ne...Samo...Imao sam već devojku i ona je...
Nije mogao izgovoriti.

zao mi je zaista , onda ni ne trebam da pokusam da zauzmem tvoje srce -pridje da ga zagrli pa stane-

-Ne znam zašto ali svaki put kad osetim to...setim se nje.
Uhvati se za lanče. Malo se raztuži.

vidi onda-skine svoj medaljon i okaci mu oko vrata- kad god se setis da je lose uhvati se za moje lance , uvek kada si tuzan uredu-nasmeje se-

Nasmeje se.
-Izvini, ne mogu ovo da prihvatim.

molim te, prpadao je mojoj majci , ja se isto osetim lose kad ga dotaknem ali se takodje setim lepih uspomena , molim te

-Ne...To je pripadalo tvojoj majci.
Vrati joj.
-Imam ja moje.
Ponovo se uhvati za lanče.

znaci ne zelis da prihvatis moj dar? -kaze uvredjeno-

-Šta će tebe da seća na lepe uspomene? Izvini.

ja ne zelim vise da zivim u proslosti, i ne ne moras da mi se izvinjavas, ja sam bila glupa sto sam-stegne vilicu i okrene se pa brzim korako krene ka kapiji-

-Stvarno mi je žao.
Reče iskreno i stoji u mesto.

nemoj da ti je zao ja sam samo odvratni zli demon jel da

Ne zna šta da joj kaže.
-Nisi...
Dođe do nje i uhvati joj ruku.

steta, jer bi mi bilo sigruno lepse u zivotu nego sad

Poljubi je xD

-stoji mirno i stavi mu ruku oko vrata-

Zagrli je i nastavi da je ljubi xD

-pogleda ga i nasmeje se- carobno

Nasmeje se i nastavi da je ljubi.

-zagrli ga i uzvraca mu-

Čuje neki glas.
-Jesi čula to?

Spojler:

ne sta?-gleda ga-

Udalji se. I dalje čuje. Bila je to neka vila koja mu je letela iznad glave. Elizabeta je nije videla.
-O Bože!
Pokušava da skloni vilu. Mlatara rukama.

hej sta je bilo