Dvorište

-prolazi tuda i konj joj odjednom zanjisti i zbaci je-

Ostri oruzje u svojoj maloj radionici i slaze ga u kovceg redom kako koje zavrsi, a onda zacuje buku i progviri napolje.

-konj joj odjuri i ona ustane i besno tupne nogom o zemlju kao dete- prokleti konju -stegne sake u pesnice-

Obrise ruke o kosulju i izadje.
-Dobro ste?-

da jesam samo mi prokelti konj uvek pobegne, ne vole me bas -nasmeje se i trese prasinu sa odece - izivnite ako sam vas uznemirila

-Ne, nista..-promrmlja i gleda niz put za konjem koji je trcao kao lud.

da bas sam strasna izgleda-stavi ruke na bok- navikla sam da idem peske dugo ne brinite-smeje se- dosla sam cak iz Rumunije peske dovde

-Stvarno?-pogleda je.-Ne izgledate kao neko ko bi izdrzao takav put.-nasmeje se.-Ja sam Aaron.-

znam izgledam kao neka kilava divljakusa-smeje se i nasloni na ogradu- Elizabeta , drago mi je Aarone

-Kilava divljakusa? To ne ide jedno s drugim.-nasmeje se jos jednom.-Ako zelite mogu da pozovem nekoga da vas prebaci tamo gde ste se uputili.-

ja mogu da spojim nespojivo ne brinite i nemojte da mi persirate. Sto se prevoza tice, lako cu samo da izujem ove neudobne cipelice . prokletstvo i ko ih izmisli , ne trebaju mi lepe cipele da bih bila lepa , to mi sigurno nece pomoci -smeje se-

-Tako sam vaspitan.-slegne ramenima.
-Mozete da se odmorite ovde, ako zelite..-pokaze rukom ka svom dvoristu-a onda da nastavite put.-

onda si veoma lepo vaspitan -nasmeje se - mogu li zaista?

-Zasto da ne. Svakom bi pomogao..Moj skromni dom-nakloni se i pokaze joj da slobodno udje.

-nakloni mu se i udje - hvala vam , zaista ste ljubazni -udje i sedne na travu -

Nasmeje se na to.-Kad sam rekao 'moj skromni dom' mislio sam na kucu. Ta ne cete valjda sedeti na travi, pobogu. Donecu vam vodu da se malo osvezite. Slobodno udjite. Da, slobodno.-

-nasmeje se- izvinite , samo sam malo htela da predahnem ne toliko da smetam-ustane i podje za njim u kucu-

-izadju- danas je divan dan -pusti kosu iz pundje i nasmeje se- sta cete mi pokazati?

-Pravi zivot. Rekli ste da nikada niste izlazili ili nesto radili.-uhvati je pod ruku i povede do male kovacnice koja je bila na samom kraju dvorista.

-smeje se poput detetai stegne mu ruku malo- jedva cekam , zelim da mi pokazete sve sto mozete , bas sve -ide za njim-

Uvede je unutra.
-Pazite glavu, tako..To je to, otprilike.-stane uz nju drzajuci ruke u dzepovima.

-pogleda ga i nasmeje se - vi imate zlatne ruke cini mi se -predj eprstima preko nakovanja i gleda po radionici-

-To je vise za neku licnu potrebu. Odgajan sam od malena tako da postujem oruzje.-

-vidi neki mac i proba da ga podigne- jao ovo je bas tesko,ne mogu da ga podignem ne znam kako bih i zamahnula sa ovim -smeje se i gleda ga-