Dvorište

Pratila ga je kada se vraćao sa trga i tako saznala gde živi. Ušla je u dvorište sada pažljivije razgledajući okolinu.

Sedi na stepenicama ispred ulaznih vrata i cita knjigu.

Posmatra vrt dok je stazicom prilazila kući i ne primeti ga na stepenicama.

Zeva umorno i kad zavrsi sa citanjem jedne stranice, okrene drugu i nastavi.

Začuje zvuk i zaustavi se tačno ispred njega.

-Ouu, koga ja to vidim..-sklopi knjigu i ostavi je u krilu.

-Umm, zdravo..-promumla i pogleda ga posramljeno.

-Mm, zdravo..-gleda u nju zabavljeno i ruke nasloni pod bradu.

Sedne do njega praveći se da je sve potpuno normalno-Šta čitaš?-

-'Zov divljine'.-kucne sakom po koricama.

-Čitala sam je dosta puta, dobra knjiga-klimne glavom i nasmeši se slabo.

-Aham..-gleda je ispod oka.

-Jesi ti dobro?-pogleda mu diskretno vrat i grize usnu.

-Ovom pricom o knjizi si mi zamalo odvukla paznju. Da, jesam. Nisam bas toliko slab.-

-Um, nisam zelela to da uradim, stvarno. Od prvog susreta se ponasas prema meni kao prema..ne znam. Plus, tvoja krv me nenormalno privlaci-zavrti glavom.

-Kao prema?-ponovi.-Kako je to uopste moguce..Da pijes vampirsku krv?-

Odmahne rukom kao da nije bitno.
-Um, da li bi mi poverovao kada bih ti rekla da sedis pored osobe zbog koje tvoja vrsta zapravo postoji?-

-Umm, nop..-odmahne glavom vise puta.

-Pa, tako je. Tacnije, zbog mene i mog brata-klimne glavom.

-Ispricaj mi..-gleda je nakako drugacije nego sto je obicno.

-U to vreme je bilo gotovo nemoguce preziveti zbog raznih epidemija, a i pretnja su bile druge vrste..zena mog brata je bila veoma spretna sa cinima i, da bi nas zastitila, podarila nam je vecan zivot. Moj brat je nekako zakljucio da sam mu i ja potrebna pa je i na mene bacena ova, po meni, kletva-isprica mu prisecajuci se svega, pogleda uprtog negde u daljinu.

-I.. Mi smo nastali od vas.. dvoje?-pocne da se smeje jer mu je sve sto je ona rekla zvucalo kao besmislica.

-Kako ne mozes shvatiti? Od nekog je moralo krenuti.-

-Razumem, mada.. Ti bar znas odakle potices dok ja..-