Dvorište

*dolaze on i Rouz*

Nasmesi se "Lepo ti je ovde.."

-Jeste. *osvrne se oko sebe*
-Moj omiljeni deo kuće... Šta kažeš da nam iznesem piće ovde? Šta piješ?

Klimne glavom "Vodku,ako imas."

-Mislim da imam. *traži ključ u džepu*
-Svašta dobiješ kao oproštajni poklon... Odmah se vraćam.

Nasmesi se i razgleda dvoriste

*izađe sa dve čaše u rukama. Dođe do nje*
-Izvoli. *pruži joj čašu*

Uzme casu i ispije malo smeseci se

-Živeli. *kaže veselo, podigavši čašu. Ispije gutljaj, a onda se spusti i sedne na zemlju, naslonivši leđa na drvo i ispruživši se koliko je visok*
-Ne smeta ti što sam seo? Iscrpljen sam.

"Naravno da ne." nasmesi se i sedne kraj njega

*podigne ponovo čašu i kucne ivicom o njenu*
-Kao što rekoh, živeli. *otpije još jedan gutljaj i nasmeši se odsutno, gledajući u nebo*

"Ziveli." nasmesi se

*smeši se i pije lagano, ni ne primetivši kada je ispio celu čašu*

Ispije na eks i legne na travu

-Želiš li još? *trgne se iz svoje odsutnosti i posegne ka njenoj čaši*

"Ne.." nasmesi se "Hvala."

-Kako želiš. *nasloni se ponovo na drvo*
-Ne pričaš mnogo odjednom. Jel zbog mene? SLobodno me ćušni ako izgleda kao da sam zadremao. Ponekad se desi da budem preplavljen uiscima...

Nasmeje se "Ne..Nije zbog tebe." pogleda ga "Ne znam o cemu da pricam."

-To je bar lako rešiti. Reci prvo što ti padne na pamet. *nasmeje se vedro*

Zamisli se "Volim da citam knjige i radim kao bibliotekarka." nasmeje se "Sad ti."

*ustane i posegne u za najnižom granom drveta. Izvuče odatle knjigu, izlizanih korica i stranica, u starom kožnom povezu*
-Jesi li čitala ovu?

Pogleda naslov "Moguce...O cemu se radi?"

-Ni o čemu posebnom. *prelista stranice*
-Ovo je knjiga poezije. Evo, pogledaj.

"Ah,onda ne verujem da sam citala." uzme knjigu u ruke i prelista