Dvorište

-dodje do kapije i stoji pitajuci se da li da udje-

Izlazi u dvorište. Vidi Elizabetu i mahne joj.

-nasmeje se- dosla sam da se izvinim sto sam onako naglo otisla u sumi

-Ma u redu je.
Stavi nešto u džep.

oprosti mi molim te-nasloni se na ogradu

-Zašto?
Upita zbunjeno i dođe do nje.

to nije lepo od mene , otisla sma bez reci-namrsti se-

-U redu je.
Zagrli je pa se odmakne.
-Šta se desilo pa si otišla?

samo nista strasno znas

-Ne znam.
Pogleda je.

samo sam bila previse umorna i ja ne zelim da se hranim kako se demoni hrane i otisla sma da ne bih uzela tvoju energiju i iscrpela ta

Spusti glavu.
-Zaboravio sam.

nista sad sam uredu lezala sam jedan ceo dan bez da mrdam

-Čime se hraniš?

nicim , pomalo nekad uzmem energiju od onih pijanaca tamo samo da bih mogla da stojim na nogama, pa legnem jedan dan i ne ustajem da bih napunila baterije

-Umrećeš.
Namršti se i pogleda je.

naravno da necu , uredu sam ja-nasmeje se- bolje i to nego da uzimam necije srce ili ga iscrpljujem do smrti

Pogleda u svoje dvorište. Razmišlja šta da joj kaže.

uredu je znam da sam monstrum -osmehne se i dodje do njega skroz-

Udalji se malo.
-Nisam to rekao.

ali ipak bezis od mene sada

-To nije tačno.

da upravo si se odaljio od mene

-Pa izvini.
Približi joj se.