Dnevna soba

-Svidjaju vam se? Pa to je, iskreno, najvrednije sto posedujem. Ovuda.-pokaze rukom, ali prvo nju propusti.

hvala-prodje- da , obozavam da citam i slazem se sa vama da je to pravo blago -pogleda ga-

Klima glavom potvrdno i izvede je na dvoriste.

Uzme kljuc koji je bio sakriven tik uz vrata pa ih otvori.
-Sigurna si da se nana nece ljutiti zato sto joj se nisi javila?-

-Kad joj kažem da sam bila kod njenog 'zeta', neće...blesava žena-zakoluta očima.

-Hmm, ne verujem. Sigurno si medju gomilom udvaraca nasla nekog mladica sa titulom i tako to.-udje prvi da bi fenjerom osvetlio hodnik.

-Kako bih te sad lupila, samo da te vidim..-

Nasmeje se na to.
-Pozuri da zatvorim vrata. Hladno je.-strese se.

-Smrznii se..jedna briga manje-isplezi se i udje.

-Zao mi je sto mladoj dami ne mogu bas sve ugoditi.-zatvori vrata pazljivo i pridrzava fenjer vise iznad svoje glave tako da joj mogao osvetli put do sobe.

-Dap ja sam damica koja ima prohteve, ali zato je ona tvoja savrsena..-

-Koja moja?-protgene ledja i ispusti uzdah olaksanja.

-Elizabeta..-

-Ah da, ona.. Hoces caj?-

Prevrne ocima neprimetno-Necu.-

-Zasto? Prijao bi ti.-ode do kuhinje.

-Ne zelim..mozda bih trebala da odem kuci.-

-Ne ides kuci. Ne mogu da te pustim da ides do imanja cak odavde, a ja sam suvise umoran da bi te vodio.-donese joj soljicu vruceg caja.

-Ne zelim da smetam..pogotovo ako ces imati goste.-

-Kakve goste, pobogu. Znas da me niko ne posecuje. Popij to, ugrejace te.-

-Ma nee..-popije gutljaj caja.

-U redu.-sedne i rece smireno.-Sa tobom nesto nije u redu i ne verujem da je za to kriva Scarlet. Hoces li mi molim te objasniti?-

-Ne volim je..od kad je dosla nisi isti prema meni.-

-Ona je devojka koja je bila u nevolji. Nisam samo tek tako mogao to da ignorisem. I sada smo vrlo dobri prijatelji. Uostalom, ne shvatam te bas najbolje.-

-Potpuno nebitno...-gleda u caj u soljici.