Dnevna soba

*siđe iz biblioteke još uvek držeći knjigu u rukama, pomalo raščupan jer je zadremao u fotelji, a kucanje ga je probudilo. Otvori vrata*
-Dobar dan. Mogu li da vam pomognem? *kaže tiho, jedva čujno*

Moje ime je Sonnie i dosla sam da bi vas pitala nesto,odredjeno.O jednom zlocinu koji se dogodio pre zore.

-Zločinu? *protrlja oči da bi se razbudio, trudeći se da suzbije zevanje*
-Bojim se da neću moći mnogo da vam pomognem. Ipak, uđite, ako želite. Ja sam Sarius... *pomeri se u stranu i, ne uspevši da izdrži, zevne široko*

Necu da ulazim.Samo minut.Sinoc je u vasem kraju ubijena jedna devojka.Imala je plavu kosu i nosila je medaljon.Nasli su je bukvalno preklanu,sa ranama na vratu.Da li ste culi ili videli nesto sumnjivo?

*nasloni se na dovratak i razmisli na trenutak. Onda odmahne glavom*
-Bojim se da nisam... Rekli ste da se zločin desio pre zore? Nisam bio tu u to vreme...

U redu,hvala vam.
okrene se

-Voleo bih da mogu više da vam pomognem. *ponovo protrlja oči i krene da zatvori vrata, ali umesto toga ispusti knjigu*

Ako saznate nesto,javite mi,ako se ikada ponovo sretnemo.
nasmeje se

-Naravno. *uzvrati joj smešak, pa se sagne i pokupi knjigu, čisteći je odsutno od zemlje rukavom*

*zatvori vrata i ode nazad u biblioteku*

Udje i razgleda okolo.Svidjalo joj se ovde.

*dođe posle desetak minuta*
-Pa, dobra veste je da je sve na mestu. Ne mogu da nađem rezervne ključeve, ali to je zato što sam aljkav, ne zato što ih je neko ukrao. *stane pored nje*
-Šta gledaš? *pored njih se nalazi kao neki porodični portret*

Stoji zagledana u sliku "U ovaj portret."

-A. *zagleda se u portret i on*
-Moja porodica... To je deda. *pokaže na ozbiljnog namrštenog čoveka u uglu slike*
-On je naručio ovo gloazno čudo... I poklonio mi ga pre dve godine kad sam krenuo na put. Uh, nemaš pojma koliko je teško seli ti ga.... *on na slici ima otprilike sedam godina i najmlađi je od svje braće*

"Ovo si ti." pokaze prstom ka nasmejanom sedmogodisnjem decaku i nasmesi se

-Da... *nasmeje se*
-Bože, kako sam smešan... Uh, ne gledaj.

"Tako si sladaak.." gleda ga duze vreme a onda skrene pogled ka drugom decaku

-Ako ti tako kažeš... Ja smatram da sam smešan. Uh, vidi tu facu, šta li sam mislio. *skrene pogled sa sebe*
-To je Aron. *kaže za dečaka koji je sedeo pored njega*

Klimne glavom i gleda u decake "Bas ste slatki." nasmesi se

-Tako posednuti i mirni, možda i jesmo. *nasmeje se kad se seti nečega*
-Znaš li zašto sam 'pozajmio' majčine makaze? One koje su me ganjale u snu?

"Ne.." odmahne glavom "Da se osisas?" nasmeje se

-Ne baš. *kaže sa podrugljivim osmehom na licu*
-Ošišao sam Breda. *pokaže na dečaka koji ima čak i na slici kratku, neurednu kosu*
-Na spavanju. Zato što mi je ubacio žabu u krevet, zbog opklade sa Aronom... Obožavali su da me zezaju.