Dnevna soba

-Mm, više volim kad me zovu Scarlet-stane kod fenjera tako da je može videti i nakrivi glavu gleajući ga kroz trepavice.

Odstupi unazad nekoliko koraka.

-Nemoj se plašiti, dragi..-smeška se kiselo i prilazi mu-Ah, malena toliko razmišlja o tebi da mislim da ću i ja dobiti osećanja..mada, nisi ništa posebno-isturi donju usnu.

-Scarlet..-prosapuce i nastavi da se sporim koracima povlaci unazad.

-Da, dragi?-pogleda ga ljupko i nastavi da ide za njim.

-Molim te. Ostavi ja na miru.-rece smireno i zaustavi se.

-Zabavno mi je-stane ispred njega i prelazi mu prstom preko obraza.

-Nama nije.-brecne se ostro.-Prekini da je mucis i uradicu sve sto zelis.-pogleda joj direktno lice po prvi put.

-Zašto bi to uradio?-podigne obrvu.

-Nemam vremena za caskanje. Rekao sam svoj predlog, samo jos nesto zelim da znam..Zasto bas ona?-

-Daćeš mi da uđem u tvoje telo samo da bi spasio devojčicu?-suzi oči gledajući direktno u njegove.
-Prizvala me je, a i isticala se za razliku od ostalih slaboumnih ljudi.-

-Sa mnom mozes uraditi bilo sta, ako nju ostavis na miru. Moj zivot nije vredan koliko njen.-poguri ramena sasvim malo.
-To je greska iz detinjstva, sigurno nije zelala da te uznemirava ili sta god..-

Ignoriše sve što je rekao-Ne znaš koliko toga ti samo nije rekla, ali dobro-smeška se-Pozdravi je i reci da ću navratiti uskoro-zakikoće se i izađe iz njenog tela, a onda padne uz zid.

Trepne jer mu se sve ucini kao san, a onda ugleda Katerinino telo na podu.

Sedi dole pa lagano otvori oči i zatrepće.

-Kat?-cucne pored nje i slabasno joj drma ramena.

-Šta...šta se desilo?-

Shvati da nije bila svesna sta joj se desilo pa odluci da joj nista ne spominje da ne bi jos vise otezavao stvari.
-Saplela si se i tresnula na pod. Kako se osecas? Koliko prstiju vidis?-rasiri saku

-Ni jedan..-uhvati ga za ruku i žmuri jer je boli glava.

-Koliko sam ti puta rekao da pazis.-pridigne je.-Hajde da legnes.-

-Ti bi trebao da paziš na mene..-mrmlja nešto isprekidano i skupi se uz njega.

-Ne mogu bas uvek da izadjem na kraj tvojoj trapavosti.-nasmeje se.
-Smesti se lepo, znas gde je soba. Moram da proverim dvoriste.-

-Dobro, dobro..-smeši se i izuje cipelice da bi joj bilo lakše pa ode u sobu.

Izadje napolje i tek tada primeti da kisa vec uveliko pada. Nije hteo da se vraca po ogrtac vec trcecim korakom ode do staje sa konjima.

-pokuca-