Dnevna soba

*igra se pićem*
-Zašto sam otišao.... *kaže zamišljeno*
-Ne znam. Bilo mi je dosadno, jednostavno mi je došlo. Bilo nas je previše u kući i eto tako... Jednostavno sam zaključio da bi trebalo da odem. Nema pravog razloga... Ali, tebe više zanima zašto se nikome nisam javio, osim dedi... *popije gutljaj*
-BIla je tu ona svađa, ako se sećaš.

Sipa sebi jos pica i slusa zainteresovano.Otpije gutljaj

-Sa ocem... Oko onoga... *nastavlja Sarius da izbegava šta je tačno u pitanju*
-Hteo je da te ženi. *nasmeši se Aron*
-Boga pitaj zašto. Mislim da bi trebalo da ga više kažeš naglas.
-Da...

Skupi obrve i pogleda ih,nasmesi se "Dobro je sto si otisao."

-Da, veoma dobro. *zagrli je i poljubi*
-Što se tiče gde sam bio... Svuda kuda bi me noge odvele. Preko pola sveta.

Nasmesi se i zagrli ga jako "Pola sveta.." ponovi zamisljeno

-Siguran sam da preteruje. Uvek je voleo da izmišlja.

-Zapravo, ne preterujem. *nasmeje se Sarius, čvrsto grleći Rose jednom rukom*
-Putovao sam i selio se iz mesta u mesto posle nekoliko nedelja. Video sam dobar deo svega. I nije tačno da sam uvek oleo da izmišljam!

-A, ne? A ono kad si...

-Ćuti, ćuti!

Nasmeje se i okrene se ka Aronu "Kad je sta?" pita zainteresovamo

*nasmeje se*
-Jednog leta je... *Sarius skoči i poklopi mu usta rukom*
-Ako završiš tu rečenicu ubiću te! *Aron se smeje i pokazuje rukama predaju*
-Uredu, uredu, ćutim.

"A kazii.." smeje se i pridje Sariusu

-Jednog leta izmislio sam nešto od čega mi još crvene uši. TO je sve što treba da znaš. Ti joj ništa nećeš reći. *i zaista su mu crvene oči, a glas napet, posramljen. Aron se kezi, a kad mu Sarius okrene leđa, oblikuje usnma ka Rose*
-Reći ću ti kasnije.

Namgine Aronu i obrati se Sariusu "Jednom cu te primorati da mi sam kazes." kaze mu stojeci iza njegovih ledja

-Kad na vrbi rodi grožđe. *nasmeje se i okrene se ka njoj, pa je zagrli*

"Ma da." nakezi mu se

-Mhm. *klimne glavom mudro*
-Idem po još jedno piće. Arone? *Aron odmahne glavom i on ode*

Nasmesi se "Reci ces mi?" tiho upita Arona smeseci se

-Naravno! *odgovori on kezeći se*
-Dođi, da ne čuje...

Pridje malo blize gledajuci iza ledja da ne naidje Sarius

-Jednog leta je dok je bio mali nizom nezgoda polomio nekoliko vrednih stvari u dedinoj kući i zato što se plašio starca nije priznao već je počeo da laže, naveliko. Pričao je dvadeset minuta bez prestanka i ta laž je uključivala neke veoma detaljne opise Crnog princa tame iz lanina, mračnih čarobnjaka, demona iz podzemlja, goblina i ljubljenja sa devojkom. Naglasak na ovo poslednje. To je još i bio uredu, stari mu naravno nije poverovao i bio je kažnjen. Ali, najgore je počelo kad je ta devojka čula za to i umesto da se naljuti počela da se pravi da se sve to ZAISTA desilo. Šest meseci ga je mučila...

(glupkasto je znam, ali iz nekog razloga, ne mogu da smislim ništa more imberesing... xD)

Pocne da se smeje "Zezas me?"
(Ma nije. xD)

*podigne ruku*
-Ne, kunem se životom! *trudi se da se ne nasmeje za njom*
-Ćuti, čuće te...

(ako ti tako kažeš xD)

Ne moze da se obuzda,i dalje se smeje "Ne mogu da verujem!" stavi ruku preko usana

-Prestani... Evo ga, vraća se... *pokušava nju da smiri, prasnuvši umesto toga i sam u smeh*
-O, gotovi smo... *smeje se na sav glas*

-Šta je tako smešno? *Sarius prelazi pogledom preko njih. Već zna šta se dešava, ali neće da poveruje*

I dalje se smeje trudeci se da ne gleda u njih da se ne bi jos vise smejala,Stavi sake na lice i kida se

-Rekao si joj, zar ne? *počinje da crveni, dok se Aron kida od smeha*
-Ne mogu da verujem! Kretenčino! Mrzim te! *Aron se i dalje kida od smeha. Sarius pobesni i zaleti se ka njemu, oborivši ga, sa sve kaučom na pod i krene da ga pesniči, ali ovaj naravno uzvraća*