Petrova Mansion

-Poslednji put te pitam.-

-Pitaj slobodno do sutra, ja sam ti rekla šta sam imala.-

Ustane istog trena i ode.

Vrati se u krevet i pokrije preko glave.

Vrati se posle nekoliko dana i udje sam unutra bez kucanja.

Stoji na balkonu i zadivljeno gleda kako pada sneg pružajući ruku da uhvati pahulje.

Ode do dnevne da vidi da li je tamo.

Oseti da je neko dole, ali ostane nepomična.

-Kath?-uzme figuricu sa komode i lupa njom od drvo.

-Goree..-

-Sidjii.-nastavi da lupka.

-Ne moguu, ovde mi je lepo..popni see.-

Zakoluta ocima i popne se uz stepenice.

Skupi malo snega sa ograde terase i pogodi ga kada se popne pa počne da se smeje onim svojim starim smehom.

-To nije lepo, gospodjice Katherine.-

-Dugo se nisam zabavljala na snegu-uhvati se rukama za ogradu i podigne lice ka gore zatvarajući oči.

-Mislim da trenutno imas preceg posla od detinjarija.-

-Hm, na primer?-

-Da mi posle svih budalastina napokon kazes sta znas..-

Iznervira se-Charlotte Petrova, govori ti nešto to ime?-pogleda ga popreko.

-Ko?-gviri na jedno oko.

-Glupanee..-zakoluta očima i nađe neku knjigu pa mu je baci u ruke-Ja sam njena dvojnica.-

-Hoces da mi kazes..-zatrepce-Da postojii, sta, originalna? Ponovii..-cupka nogom.

-Daa, baš tako..originalna Petrova zbog koje Klaus proganja mene i onu tvoju, zbog koje uopšte i postojimo-frkne i legne na krevet.

-Da si mi rekla ovo pre nekoliko dana, verovatno bi' se slatko ismejao i smatrao te ludom, ali sada..-mrmlja vise za sebe.