Petrova Mansion

-Nah, dobro, tvoj problem, nećeš saznati-odmahne rukom i dohvati neku knjigu.
-Sad možeš ići.-

-O da, hocu.-zavali se na kauc i nasloni nogu na koleno druge.
-Uvek dobijem ono sto zelim.-

-Nope, ja uvek dobijem ono što želim, a kovčezi..-odmahne rukom i podsmehne se-Stef će mi sve reći. Slobodan si, ćao-ustane i ode gore.

-Cao, cao.-nastavi da sedi na istom mestu.

Legne na krevet i stavi jastuk preko glave.

Setka se po dnevnoj i njuska joj po stvarima.

Izuje cipelice i uvuče se pod pokrivač prelistavajući knjigu.

Pridje polici i gleda sitnice, a onda zamahne rukom i namerno sve srusi da bi napravio buku.

-Dosadan si, stvarno.-

-Bicu jos dosadniji, veruuj mii.-pobaca na pod sve knjige.

-Možeš uništiti sve tu, neću ni prstom maknuti.-

Popne se vampirskom brzinom na sprat kod nje.

Samo ga pogleda pa vrati pogled na knjigu opušteno.

Udje unutra i produzi do ormara.
-Da vidimo sta ovde ima hmm..Sigurno ti nece nedostajati jedna od ovih krpica.-uzme jednu haljinu i krene kao da ce je rsparati.

Prevrne se na stomak i ignoriše ga.

-Imas jos vremena da mi kazes, Kath..-

Osloni se na ruku i pravi da je udubljena u ono što čita.

Otme joj knjigu i stavi sebi iza ledja.
-Dakle?-

-Rekla sam ti nešto..-

-I ja sam rekao..Necu otici odavde dok ne saznam sta me zanima. Bolje bi ti bilo da mi kazes, jer ako se stvarno naljutim, neces se dobro provesti.-

-Samo napred.-

Slegne ramenima i nastavi da izbacuje odecu ovaj put kroz prozor.

Gleda ga šta radi-Baci i ovu, nikada mi se nije sviđala.-

Izbaci je napolje i dodje na krevet kod nje.
-Reci mi.-

Samo se nasmeje i pogleda ga kroz trepavice.