Melody's bedroom

Popne se uz stepenice i njuska okolo pa se uhvati za bravu prvih vrata na koje naidje.

Pojavi se iza njega i pročisti grlo oslonivši jednu ruku na kuk.

Zatane i stoji mirno pokusavajuci da se ne smeje toliko glasno.

Stane ispred njega, uz škripu parketa, i prekrsti ruke na leđima gledajući ga upitno.

-Umm..-

-'Umm'?-imitira ga i podigne obrvu.

-Mora da sam promasio kuci. Dap.-grize usnu.

-Mislite da sam toliko glupa da poverujem u to?-

-Ne mislim, znam.-trepne i slozi neodredjenu facu.

-Preporučujem Vam da odete odavde. Ne znam ni kako ste saznali gde živim, ni šta hoćete, ni ne zanima me.-

-Ostao sam Vam duzan nesto, znate.-naglasi Vam iako joj se nikad nije tako obracao.

-A šta to?-

Iako je bila mnogo sitna od njega, pa samim tim i zena nije mario.
-Ovo.-stavi joj ruke na vrat i slomi ga brzo ostavljajuci je da lezi dole.-Bye, bye.-predje preko tela i krene niz stepenice.

Pošto joj je vrat brže zaceljivao jer je bila jača, lagano je ustala, ignorišući bol i iz fioke izvukla poveći kolac. U deliću sekunde se stvorila ispred vrata i kada ih je on otvorio zabola mu je kolac ispod levog rebra.

Jaukne zbog bola i ako je pokusavao da se zadrzi, padne na kolena dok se rukom pridrzavao za zid.

Čučne pored njega, izvuče kolac, bacivši ga negde u stranu, i pažljivo ga drži da ne padne.

Gleda u ranu koja jos uvek nije zarastala i steze sake.

Pređe mu prstima preko mesta gde je bila rana bez reči.

Odgurne njenu ruku i ustane besno.

-Žao mi je, ali nikada nikome ne ostajem dužna-namesti hladan izraz lica i ustane.

-Postaraj se da vratis sve svoje dugove uskoro jer ti se kunem da to vise neces moci.-obrise krvavu ruku od panatlone i krene do dole iako se jedva kretao.

Izvije usne u osmeh-Samo napred i onako mi treba razonoda.-

Izadje iz kuce i sporim koracima ode.

Pošto ju je ludački privlačila njegova krv sa kolca brzo ga baci u kamin i ode da opere ruke.