Crna reka

Suzdrzi smeh "Pa,smislicemo tada."

*frkne nezadovoljno*
-Da požurimo, onda. *krene napred, drhteći lagano zbog vetra*

"Promeni oblik..." gleda ga "Nece ti biti hladno."

-Neko bi mogao da naiđe. Ne misliš da bi malo friknuli kada bi videli risa? *nasmeje se*

"Ubicu ga." slegne ramenima "Salim se..."

-Znam. Nisi ti takva. *strese se ponovo, a onda stegne zube, udahne duboko i prestane. Nastavi dalje mirno, kao da je sred leta*
-Sve u svemu, malo hladnoće me neće ubiti... Hajde da pričamo o nečem drugom. Pričanje će mi skrenuti misli.

"Ne znam kako mogu da ti pomognem.." gleda ga "Da,pa pricaj mi nesto." nasmesi se

-Ne moraš da mi pomažeš. *okrene se ka njoj i nasmeši se*
-Biću dobro, nisam od stakla... A, ne. Neću samo ja da pričam. Oboje ćemo... Odakle si?

"Iz Londona." gricka nokat "Ti?"

-Sa potpuno drugog kontinenta... *pokaže u pravcu zapada*
-Nekoliko stotina kilometara u tom pravcu otprilike.

"Pricaj mi o mestu odakle dolazis..." pogleda u pravcu reke

*isprati njen pogled*
-Hm... Malo je. Slična ovakva reka protiče kroz njega. Ja i moja braća smo imali običaj da pecamo po ceo dan celog leta smo bili mali...

"Imas bracu...Jesu li oni kao ti?" upita odsutno

-Da, šestoricu... I ne, nisu. Imaju moći, veoma impresivne moći,ali nisu menjači oblika... *okrene se ka njoj*
-Ti? Imaš li ti rođake?

"Imala sam...Stariju sestru." osmehne se uglom usana

-Imala... U prošlom vremenu? *priđe joj*

Klimne glavom "Umrla je pre 2 godine..."

-Žao mi je. *zagrli je*

Klimne glavom "Znala sam da se to mora desiti.I nastavice da se desava.Ljudi koje volim umiru zato sto su..Normalni." nasmesi se "Jer su ljudi." gleda u pod i hoda
(Kako lupam. xD)

-Ovo je bila pogrešna tema za razgovor. *kaže sebi u bradu i potrči za njom. Uhvati njen ritam i hoda sa njom*
-Ja nisam normalan.

Nasmesi se "Nisi cudoviste poput mene.Nisi osudjen na vecni zivot..."

-Am.... *prođe rukom kroz kosu i gleda na drugu stranu*
-Možda i jesam. Mislim, mogu da budem... I ti nisi čudovište! *stigne mu do mozga prvi deo rečenice*

Nasmeje se "Da,jesam." pogleda ga "Nisam cudoviste ako sam prinudjena da se hranim ljudskom krvlju?Nisam cudoviste ako moram da ubijem nekog da bih prezivela?" sutne kamencic "Pa,ja mislim da jesam."

-Veruj mi, prava čudovišta nikada ne priznaju da su čudovišta. *kaže joj, stavivši joj ruku na rame*
-Ti si samo vampir.

"Samo vampir." ponovila je i nasmesila se "Pa recimo da jesam." pogleda u daljinu