Kraljeva odaja

Ulazi unutra ruku prekrštenih na leđima u njegovoj pratnji i nakloni se kad vidi Arthura.

Stoji po strani i gleda na dole namrsten, a onda kao da se naklanja drugcijim glasom kaze.-Izvinite me.-
Zatvori vrata i krene ka drugom kraju hodnika ka sobi svojih roditelja.

-Vaše Veličanstvo, tražili ste me..-

Udje u sobu neprimetno i unutra ne zatekne nikoga. Opreznim koracima pridje krevetu i ispod jastuka ostavi pismo majci, a onda pogleda da li je sve ostalo kao sto je i bilo i izadje.

-Ne, ne, ne. Ne mogu to uraditi. Molim Vas, ne tražite to od mene..-

Stene pored vrata na kratko i prisluskuje.

-Znate da on to ne želi..-

Prevrne ocima kad shvati o cemu je rec pa kroz tajni prolaz u hodniku ponovo izadje na dvoriste gde ju je cekao.

-U redu, reći ću mu. Doviđenja-nakloni se i izađe.

Ceka je ispred i oblaci se.

Priđe mu pokušavajući da zadrži normalan izraz lica.

Tresne kosulju da bi je ispravio i navuce je samo na ramena ne primetivsi da se vratila.

-Aarone..-

-Mm?-okrene se do pola.

-Moram da ti kažem nešto..-

-Reci..-obuce pantalone i zakopca ih gledajuci je sve vreme.

-Rekao mi je da želi da se vratiš na dvor. Nasledićeš ga, viđaš majku i sestre i našao ti je devojku kojom bi mogao da se oženiš. Ako to ne uradiš nećeš ih više nikada videti i..-pukne joj glas i spusti pogled.

-To je sve? Znam to vec odavno, mila. Odavno. On je moj odgovor dobio. Ne vracam se tom glupavom dvoru niti bilo kakavim njegovim besmislenim obavezama. A to sto ne dozvoljava da posecujem majku i sestre, govori samo koliko je pseto od coveka. Ali, nasao sam nacin..Neces valjda plakati Kat, pobogu?-

-Rekao je da nećeš smeti da me viđaš, da će, ako treba, čak poslati i stražu kod moje kuće..-

-To su pretnje bez efekte..Svidja mi se haljina.-nasmesi se kao decak.
-Hmm, sta cemo s njim? Jadnik je pretrpeo slog ni krv ni duzan.-

-Kako možeš da budeš tako ravnodušan? Ako tebi nije stalo do mene, meni jeste do tebe..-sedne na jedan panj i skine rukavice gotovo kidajući svilu.

-Niko, bas niko mi nece zabraniti da te vidjam.-podigne joj prstom bradu.
-Ne radi to.-cokne i zaustavi je.

Stavi mu oko vrata kao da ga davi i nasmeje se kao dete.

Zakaslje se.-Mm, dobro, davices me posle, a sad moramo da brisemo odavde.-